evo komentara o igrici iz jednog casopisa
Početkom prošle godine pojavila se igra koja je šokirala veći deo igračke populacije. Postavljanje igrača u ulogu plaćenog ubice u najmanju ruku je intrigantno i zastrašujuće. Planirati ubistvo sa toliko detalja i emocija, sa takvom predanošću kao da komponujete najvirtuoznije muzičko delo, zahteva punu posvećenost krajnjem cilju. Hitman: Codename 47 pridobio je pristalice koji su oduševljeni ulogom plaćenika, ali kod nekih igrača ideja igre i njena brutalnost izazivaju odbojnost. Pompezno najavljen i glamurozno predstavljen Hitman 2: Silent Assassin već je izazvao divljenje mnogobrojnih fanova i zasigurno će prestići popularnost prethodne igre
Glavni junak je i dalje surovi 47. Pošto je u prvom delu donekle saznao delove svoje prošlosti, odlučio je da se malo primiri. Za okajanje grehova odabrao je najbolje mesto, malu sicilijijansku crkvu. Pošto je promenio zanimanje i prešao u baštovane, njega više ne zanimaju krvoprolića i basnoslovne sume novca. Ali, da se ova igra ne bi pretvorila u simulaciju baštovanstva pobrinuo se bos jedne od najvećih sicilijanskih mafija koji je kidnapovao vašeg novog prijatelja, dobroćudnog sveštenika. Nemajući drugog izbora, 47 kontaktira bivše poslodavce kako bi zajedno ušli u trag kidnaperima. Pošto na ovom svetu ništa nije besplatno, tako se i on jednom malom uslugom mora odužiti. Ubistvo kapoa zadovoljiće obe strane
Već na samom početku dolazi do izražaja drugačiji pristup igri u odnosu na original. Iako je i dalje cilj eliminisati metu, to se ovoga puta može uraditi na veštiji i precizniji način, do tančina isplaniran, bez ijedne greške. Šunjanjem, maskiranjem i veštim prikradanjem načinićete od ubistva majstorstvo koje je, na neki izopačen način, zadivljujuće. Svaku misiju moguće je završiti na više načina, probijanjem kroz neprijatelja u stilu Ramba ili gotovo da ne zagrejete oružje, staloženo i nečujno. Akcenat je stavljen na planiranje, ali u svakom trenutku tokom igre morate biti u pripravnosti i spremni da odreagujete u skladu sa situacijom.
Lišavaćete života razne negativce rasute širom sveta, od Sankt Petersburga i atentata na ruske generale i bivše operativce KGB-a do obračuna na Istoku u izmišljenoj zemlji Nuristan. Misija koja se odvija u Nuristanu veoma je zanimljiva ne zbog svoje sadržine već zbog „svetskih terorista” koji su u njoj prisutni. Ako se malo bolje pogleda, Abdul Bismillah Malik, koji je glavni „osumnjičeni” za terorizam, predstavlja vernu kopiju ozloglašenog Osame bin Ladena, dok je njegova desna ruka ili blizanac Sadama Huseina ili samo rezultat preteranog gledanja vesti.
Arsenal tihog ubice značajno je proširen. Pored čak šest vrsta pištolja i snajperskih pušaka 47 koristi i kalašnjikov, M-4 i slična oružja poznata iz Counter-Strikea. Za iskusnije igrače i one koji više pažnje poklanjaju promišljenijim akcijama, najznačajniji dodatak biće anestetik hloroform koji će na kratko uspavati neprijatelja. Pažnju treba obratiti i na okolinu koja može biti najbolji saveznik kada vam je to najpotrebnije.
Poboljšanja u svim segmentima igre prosto upadaju u oči. Inteligencija neprijatelja dovedena je na mnogo viši nivo. Kamikazni napadi i slične bespotrebne akcije protivničkog AI-a su prošlost. Budite spremni na različite taktike i neočekivane reakcije. Ako ijedan zlikovac čuje vapaje kolege, oko vas će se stvoriti horda neprijatelja željnih (vaše) krvi.
Tri velika propusta sprečila su da Hitman: Codename 47 postane revolucionarni hit za sva vremena. Prvi i najbolniji bila je katastrofalna kamera. Celokupna igra praćena je u trećem licu sa kamerom fokusiranom iznad glave glavnog lika. Totalna nepreglednost znatno je pokvarila krajnji utisak. Ova greška je u potpunosti ispravljenja i to na više načina. Pre svega uveden je pogled u prvom licu, dok je kamerom u trećem licu moguće zumirati i vrlo lako odrediti savršenu preglednost. Druga mana bila je traljavo urađen kontrolni interfejs. Za izvršenje određenih akcija bilo je potrebno stati tačno u milimentar pored aktivnog objekta, a to nije nimalo lako u odlučujućim trenucima gde jedna greška označava kraj misije. To je i poslednja mana prvog dela, odnosno odsustvo snimanja pozicije tokom igranja. U Hitmanu 2 na prva dva nivoa težine poziciju je moguće sačuvati, dok u trećem, najtežem stepenu nema ove olakšice.
Grafički moćan engine koga su kreirali momci i devojke iz danskog „IO Interactivea”, učinio je ovo ostvarenje jednim od najlepših na tržištu u pogledu grafike. Teksture su neverovatno detaljne, pune živih boja i ostavljaju veoma snažan utisak. Animacije modela su još bolje, i to prikazuje u kolikoj meri se može iskoristiti sjajna motion-capture tehnologija. Specijalni efekti su prava poslastica, a najupečatljivije su igre sa svetlom. Zvučna komponenta je možda i najbolji deo igre. Budimpeštanski simfonijski orkestar zaslužan je za gotovo celu muzičku podlogu koja krasi Hitmana 2. Glasovi likova su posebna priča. U zavisnosti od lokacije, neprijatelji će vam se obraćati i moliti za život na maternjem jeziku.
Da je prvi deo bio ovakvog kvaliteta, s pravom bi poneo titulu najbolje i najrevolucionarnije igre 2001. godine. Pošto je sada reč o nastavku, renome originala dozvoljava Hitmanu 2 da pored njegovog imena za sada stoji samo „možda najbolja igra godine”.
Grafički moćan engine učinio je ovo ostvarenje jednim od najlepših na tržištu.
MINIMUM:
PentiumII/500 MHz, 128 MB RAM-a, 3D 16 MB
OPTIMUM:
PentiumIV/1 GHz, 256 MB RAM-a, 3D 32 MB
morate se registrovati kako bi ste videli ovaj tekst.
